moj život

Ja sam srećna čovek

Na Adi je divan dan, čisto, sunce......deca se ugraju u pesku dok ja uživam u hladnom nesu

Bog me je pogledao, nema druge. Akicu sam dobio kad sam želeo, a Iliju kad sam već odustao i pomislio da neću imati još dece

Njih dvoje su moj spokoj, velika sestra i mali brat, kao da su izmišljeni

Zaboravio sam sve slomove, lomove, ........nisam zaboravio ali ih više ne živim

Hvala ti Bože za ovo, hvala ti Majko Božija 

Čini mi se da ničin nisam zaslužio, iako sam to želeo, mnogo sam lomio, besneo, padao

Ipak pogledao me je.........prošli su oni dani

Sad je na redu ovaj dan

pokušala si da me slomiš, povrediš duboko

i ja sam to hteo isto, udarao sam te, svaki put sam hteo da ti se osvetim, dok nisam ponovo počeo da volim sebe

sada ti ne mogu ništa, a ni ti meni

samo mi je žao što si puna besa, otrova, zar ne vidiš da vreme prolazi

zavoleo sam sebe, i počinjem ponovo da tražim oproštaj za moje zlo

nije mi lako kada vidim koliko sam vremena potrošio ali to je zamka očaja, da se vraćaš unazad i kaješ se preko mere za izgubljeno vreme

šta je bilo, bilo je, već danas je novi dan, već sutra sve može biti drugačije

tuga je kada vidim mržnju u tvojim očima, više se ne gnevim na tebe jer te razumem, svi smo mi ranjavali sebe a sad je vreme da se zavolimo, sebe same i jedni druge

pokupio sam klince i vodim ih na reku, ljubim ih u glavu i kosu, sad ih stvarno volim, jer sebe više ne mrzim

moja ruka ti je pružena

sedim u kafiću u igraonici, klinci se igraju

mali je tek prohodao i sestra mu pomaže  u postignućima

ne razmišljam ni o čemu, slobodan sam i srećan sam

vadim mobilni iz kožnjaka, dok pijem kafu gledam neke stare slike

na njima sam još stariji, sjeban povremeno i utučen

kao neki požar koji je bio pa prošao, to je već prošlost, izgorela su sva sranja u meni

pored toga što imam divnu decu, to mi je najveći blagoslov, nikoga ne mrzim, pogotovu ne sebe

nikome ne zavidim, ne primećujem da mi neko smeta

gledam moje anđele, koji je to par malih ludaka, nasmejanih

dobra im je kafa, gledam u izlog, izgleda da mi je ožiljak srastao sa licem, nije strašno, nije ni bilo

možda je samo simbolizovalo kraj, preobražaj, iz mučenja u radost, iz sranja i očajanja  u život

ja živim