pokušala si da me slomiš, povrediš duboko
i ja sam to hteo isto, udarao sam te, svaki put sam hteo da ti se osvetim, dok nisam ponovo počeo da volim sebe
sada ti ne mogu ništa, a ni ti meni
samo mi je žao što si puna besa, otrova, zar ne vidiš da vreme prolazi
zavoleo sam sebe, i počinjem ponovo da tražim oproštaj za moje zlo
nije mi lako kada vidim koliko sam vremena potrošio ali to je zamka očaja, da se vraćaš unazad i kaješ se preko mere za izgubljeno vreme
šta je bilo, bilo je, već danas je novi dan, već sutra sve može biti drugačije
tuga je kada vidim mržnju u tvojim očima, više se ne gnevim na tebe jer te razumem, svi smo mi ranjavali sebe a sad je vreme da se zavolimo, sebe same i jedni druge
pokupio sam klince i vodim ih na reku, ljubim ih u glavu i kosu, sad ih stvarno volim, jer sebe više ne mrzim
moja ruka ti je pružena
